Iskustva i preporuke - Poslednja iskustva u Posao

Kakav je posao na nisovoj pumpi iskustva

Thu, 19 Sep 2019 09:06:36 +0000

Cao svima, drugar mi je rekao da traze radnike na nisovoj pumpi I dao mi broj,posao mi je hitno potreban,bilo kakav pa me zanima ako ima nekog ko je radio na njihovim pumpama da podeli iskustvo, kakav je posao da li je tesko,koliko je radno vreme, plata I ostalo razmisljam se dosta posto je bilo raznih skandala pre par godina u vezi onih masovnih otpustanja I ostalog u vezi sa onim kravcenkom, da li je on I dalje na celu nisa u Srbiji?

Subvencije za nezaposlene 2019 istine i laži

Thu, 21 Feb 2019 23:31:15 +0000

Želim da podelim moje iskustvo sa zaposlenjem, odnosno, pošto sam već 20 godina na birou, služba za zapošljavanje me je iskopala nekako iz svoje evidencije i pozvala na razgovor. E sad, istine i laži su nešto što krasi naš mentalitet i momenat kada nismo sigurni da li je to nešto što nam se nudi istina ili laž odnosno zahteva više nivoa provere kako bi smo došli do istine.

U zavodu za zapošljavanje me je obradila službenica kako bih ja kao nezaposlen mogao da otvorim svoju firmu, da budem sav svoj gazda pošto se bavim PHP programiranjem. Redovno se javljam i produžavam na 3 meseca radnju knjižicu da bih sada otišao na dvodnevni kurs koji organizuje ova služba. Zapravo, reč je o tome da republika Srbija i Grad Beograd organizuju obuku za nezaposlena lica kako bi se isti uputili u prelepe mogućnosti otvaranja sopstvenog biznisa.

Za početak, država izdvaja 200.000 dinara za godinu dana, pri čemu se mora najpre odslušati predavanje i steći uverenje da smo postali školovani preduzetnici. Uslov da se uzme tih 200.000 dinara je da imamo to uverenje a zatim da otvorimo firmu ili zanatsku radnju/ortačko društvo, sve po zakonu, da iste držimo minimum godinu dana i da državi uredno plaćamo porez kao i nama penzijsko i socijalno osiguranje.

Već kroz sat vremena slušanja predavnja, shvatio sam da nema hleba i da te pare nisu uopšte naivne. Pre svega, trebaju mi dva žiranta da potpišem ugovor sa službom. Novac je tu i samo ga treba uzeti. Malo sutra.

Mora se imati mnogo dobar biznis plan, pa kada ga napravimo, da damo ideju tamo nekima, njima koji sede i ocenjuju čiji je biznis plan najbolji, onda će oni ili da nam odobre pare ili da nas odbiju.

Na predavanju sam čuo mnogo nebuloza. Počev od mesta odnosno opštine u kojima se otvara firma. Ako svoju radnju ili preduzeće želite da otvorite u Beogradu, imate 0 bodova jer je Beograd opština sa najvećom prosečnom mesečnom zaradom.

U okviru pokretanja biznisa, ocena se dobija i na godine, jer će neko mlađi recimo sa 29 godina imati prednost u odnosu na mene koji imam 41 godinu. Takođe se ocenjuje i kapital, ulaganje u vidu inventara, sredstava za rad, poslovnog prostora ... itd.

Obzirom da stvari stoje ovako, bilo da se porez plaća paušalno ili prema ostvarenom prihodu, brzo sam sračunao da mi je za godinu dana poslovanja potrebno oko 400.000 dinara, dakle da platim socijalno i pio osiguranje, porez državi i da sebi uplatim minimalac od nekih 24.000 din.

To bi značilo da mi je država pomogla sa 50% da me navuče na tanak led, da začas u nekom narednom glasanju promeni pravila igre i da ja budem rob - privatnik.

Mislim da to što se radi i kako se radi ne pije vodu i da samo neko ko baš nema ni grama mozga može da uzme nepovoljan kredit kako bi zadovoljio svoj hir da bude sam svoj gazda.

Ima mnogo načina da se izbegde čast koju nudi širokogrudno ova napaćena država i da se na realnim osnovama podigne firma ili SZR, DOO, bilo šta bez obaveza da se pravdamo državi kad nemamo prometa i prihoda pa da nas oni kažnjavaju već treba da nas sažaljevaju pošto smo mi poslušni i vredni i imamo sertifikat da smo školovani preduzetnici ...

Neka nam je Bog u pomoć sa ovakvim zakonima i propisima.

Nemačkoj kobajagi fale radnici i zašto novine obmanjuju srpski narod?

Tue, 06 Mar 2018 15:05:17 +0000

Na svakih sedam dana čitam po online vašim novinama u srbiji blic, b92 kurir, novosti ... itd da nemačkoj kobajagi fale radnici svih profila (gradjevinci, lekari, automehaničari, vozači ...itd) i to mnogo ! Dobro, tu i tamo ponegde neko i nadje posao ovde. Moram da vas obeshrabrim odmah da to i nije baš ni približno tako kao što vas obmanjuju te novine. Prvo i prvo, nemačka ima dovoljno radne snage i nikada to nije bio problem. Ne znam ko to izmislja stalno i tako, zarad čitanosti puni naslove i kolumne kao da nemaju o cemu drugome da pisu - pa i nemaju. Drugo, čak i ako se desi da u nekom sektoru bude deficit radne snage, nemačka politika je takva da će se vrlo brzo naći rešenje za taj problem. Treće, smatram da je u pitanju samo zaluđivanje naroda da eto, ima posla samo srbi neće da rade, daleko je nemačka a tako dobra plata, med i mleko je ovde, jedva se čekaju da dodju srbi koji su poznati kao najvredniji narod na svetu. Gluposti ! Veliki priliv emigranata je doneo i novu selekciju. Nisu baš svi neradnici i nisu baš svi radnici, može da se probere nešto.

Gadi mi se kad god otvorim neku online novinu iz srbije, jer tu je crna hronika na prvom mestu, zamajavanje naroda ubistvima, tračevima, veliki brat, farma, a pesma kao lek više je postala kuknjava i galama jer se pojedini estradni nazovi umetnici glupiraju do dna, pošto su to što jesu - prosta masa. Gde je nestao onaj stari dobri humor, zezanje, gde su lepi naslovi jer nije sve tako crno-crveno pošto se očigledno odvajkada u srbiji sve i delilo na crveno-bele i crno-bele, kao da druge boje ne postoje.

Muka mi je od stalnog kukanja kako se teško živi u srbiji i da su plate male. To nije tačno. Shodno standardu, ko koliko radi toliko i zaradi. Neradnik ne može i ne treba da ima ništa a ne sme ni da prosi jer nije ugrožen samo zbog toga što je lenj. Svako može da se snađe i neće biti socijalni slučaj ako želi da radi.

Dodjite u nemačku da vidite kako se radi, koliko posla ima, da li je lako naći posao i kolika je plata ? Dodjite da probate život koji se svodi na rad, rad i samo rad i vikend koji je uvek praznik jer se radujemo njemu. Ako niste vredni, ne znate dobro nemački jezik, nemate nikakvo obrazovanje ... nemojte da dolazite jer ćete se brzo vratiti odakle ste došli. Pozdrav za sve vase nline novine koje vas sistematski obmanjuju da nemacka place za radnom snagom i vrlo brzo ce propasti ako ne uveze radnike iz srbije.

Zelite da zaradite ulaganjem?jer bez uloga nema ni dobiti

Sun, 21 May 2017 18:48:49 +0000

Ja bih hteo malo da kazem o RevShare sajtovima posto vidim da nisu nigde spomenuti.Svrha je besplatno reklamiranje vasih poslova + zarada koju dobijate od investicije vasih paketa koje kupujeti RIO ‚120 % (Return of investion) takodje uvodjenjem novih clanova u program dobijate 10% zarade.Ima mnogo nacina za zaradu da ne mogu sve da ih napisem ovde,ako nekog vise zanima neka mi posalje poruku na moj e-mail djordje.domazet94@gmail.com

Work and travel iskustvo - Nemačka

Fri, 04 Nov 2016 14:28:07 +0000

Work and travel iskustvo - Nemačka

Work andTravel - putuj i radi ... zvuči veoma zanimljivo. Sa svojih 47 godina, putovao sam i radio u nekoliko zemalja i to: Italija, Francuska i Nemačka. Nakon svega sam odlučio da ukratko sednem i uz večernju filter kaficu napišem svoje iskustvo. Ukratko ću ispričati svoj životni put pa možda mladima pomogne nešto ako planiraju da se otisnu brodom od svoje kuće. Povremeno pročitam i online izdanja novina kao što su Blic, ALO, Večernje novosti ... itd. Vidim pišu da sve više mladih talenata iz Srbije ide da radi i živi u Ameriku. Kad sam bio mlađi, Amerika me nije zanimala, uvek mi je bila predaleko za moj pojam. Sada više ne razmišljam tako.

Bavim se isključivo građevinom po sistemu "ključ u ruke". Zanat sam naučio pored dobrog majstora sa juga Srbije koji me je naučio kako se zarađuje novac za život. Mukotrpan je rad na građevini u Srbiji. Preduzimači ne cene rad, teraju radnike da rade i po 12 sati dnevno i prekovremeno za istu dnevnicu. Dnevnica je nekad bila dobra nekad ne. Kad sve saberem i oduzmem, posle 25 radnih dana, bolje da sam bio noćni čuvar na kalemegdanu. S druge strane, to je sezonski posao, nema stalno i po onom starom principu radi se od aprila do novembra. Do 1996 godine sam i nekako živeo normalno, a razlog tome je što nisam bio oženjen. Kada sam se oženio i rodilo se prvo dete, moj džep je ostao dubok ali prazan. Takođe, sva dalja dešavanja su me naterala da posao potražim van svog grad i van Srbije jer sa diplomom kožarske struke, građevinskog tehničara i grafičkog tehničara za mene posla nije bilo, iako sam se redovno prijavljivao na zavod-tržište rada. Nikada me niko nije pozvao do moje 35 - godine pa se više nisam ni prijavljivao jer nema svrhe gubiti vremena. Realno, najviše me je zanimala Nemačka. Imam rođake u Austriji i Švedskoj ali rođaci uglavnom ne pomažu ... samo odlažu.

Moj prvi posao van Srbije je bio u Italiji. Nekako sam skrpio para da izvadim vizu jer tada je vladao "šengen", te sam preko agencije u Beogradu napravio-kupio holandsku vizu i s njom otputovao u Italiju. To je bilo preskupo i rizik je svakako postojao. Nisam išao baš na slepo, već preko poznanika i preporuke. Prvi posao nisam birao. Ne znam jezik pa morao sam da budem blizu naših kako bi se snašao. Polako sam učio osnovne italijanske reči pa sam počeo da razumem šta mi gazda kaže. Inače, radio sam za Maura vrlo dobrog privatnika koji se bavi adaptacijom stanova u Vićenci i okolini. Plata mi je bila mesečno oko 3000 maraka, što je tada bilo 3 x skoro više nego u Srbiji. Smeštaj i hrana su jeftini ako radite i niste preterano probirljivi. Posle godinu i po dana, pošto nisam uspeo da sredim radne papire, možda naivno ili pogrešno vraćam se u Srbiju taman pred bombardovanje. Kasnije sam čuo da su neki koji su posle mene otišli uspeli da srede papire ali šta je tu je. Pošto sam prekoračio rok boravka, lupili su mi crveni pečat na pasošu tek u Mađarskoj. Kasnije sam izvadio novi pasoš i nije bilo problema.

Drugi posao sam našao u Francuskoj, blizu Pariza, takođe preko preporuke mog druga iz srednje škole. On se profesionalno bavi molerajem u Parizu i fino zarađuje jer je otišao odmah posle srednje škole tamo. U Francuskoj mi je, slobodno mogu reći bilo malo opuštenije, i više nisam imao taj osećaj da sam daleko od kuće ... dal ću se snaći. Radio sam krečenje, dekoracije, molerske radove svuda po gradu ... bilo je para. Nisam uspeo da naučim francuski jezik ali tamo i nije neophodan jer ima puno srba :). Plata je 2012 godine bila oko 5000 mesečno za moj posao. Plaća se satnina. Smeštaj je skup a sve ostalo je sasvim ok. Ako ništa drugo, barem sam video Pariz i slikao se pored Ajfelove kule. Radio sam dve godine i zbog porodice se vratio nazad u Srbiju.

Treći (trenutni) posao sam našao u Nemačkoj, tačnije u Bavarskoj. Otišao sam prvobitno preko firme koja je potraživala radnike preko oglasa na internetu, ne sećam se tačno na kom sajtu. Oglasi za posao u Nemačkoj mi nisu baš primamljivi bili jer znam par njih koji su ostali i bez para i jedva se vratili kući. Međutim, ja sam izgleda imao sreće. U pitanju je naš čovek koji vodi posao u građevinskoj firmi u Minhenu, po struci arhitekta. Posao nije lak, radi se 6 dana u nedelji. Ali ako uzmete u obzir da znate kada ste slobodni, da vam je sigurna plata (od 3000-5000 evra) u zavisnosti od posla kojim se bavite, onda vam ništa nije teško. Mora da se zna jedna bitna stvar: što više zarađujete veći porez dajete državi ! To odprilike znači da do oko 2000 evra vam ostaje skoro čisto što zaradite, dok onaj ko bruto prima 5000 evra, on državi vraća porez ok 40% pa mu ostane svega 3000 evra. Naravno i to je odlična plata i uz sve troškove ostane u džepu za normalan život. može da se prištedi. Imao sam ponudu da odem u Australiju, u zemlju kengura za duplo veću platu da radim ali to bi, osećam bio promašaj jer nisam ja za tamo. A, i onako ima mnogo indijaca koji već tamo rade i koće uskoro zavladati tim kontinentom.

Ima i ovde dobrih i loših ljudi, kao i svuda u svetu. Više nisam imao opciju da živim odvojeno od porodice. Iznajmio sam jednoiposoban stan, doveo ženu koja trenutno radi na održavanju domaćinstva. Nemački jezik mi je zanimljiv ali je težak. Upisao sam kurs, želim da naučim osnove, a pošto želim da se bavim i privatno svojim poslom, planiram da položim vozački ispit ovde i pokušam da sredim radne papire. Uz svo obećanje mog gazde da će mi pomoći oko toga ... mogu vam reći da mi je ovde super. Hrana je upola jeftinija nego u Srbiji, životni standard na nivou. Odlazimo na fudbalske utakmice, imamo puno prijatelja van grada, vikendom idemo na piknik ... itd. Živeti u uređenom sistemu znači biti psihički i fizički zdrav. Nema tih para koje bi mogle nadoknaditi svakodnevni stres od besparice i konstatni pritisak neizvesnosti - da li ću preživeti i do kada ? Još samo kada bih mogao da steknem penziju pa da se vratimo u Srbiju i dočekamo mirnu starost ...

Ako volite da radite, nije baš nebitno gde ste jer i od okruženja umnogome zavisi da li ćete uspeti !

Tražim posao u Srbiji iskustva

Wed, 10 Aug 2016 07:33:28 +0000

Poštovani, imam nekoliko pitanja:

1. Tražim posao u Srbiji i kako da lako pronađem posao obzirom da mi nije bitno mesto gde ću raditi a imam dovoljno obrazovanja za nešto što je u vezi komercijale, transporta, logistike ... itd ?

2. Koji su gradovi u Srbiji najbolji za zaposlenje ? (plata, uslovi ... itd). Da li je bolje raditi u Beogradu gde ima puno konkurencije ili u nekom manjem mestu ?

3. Da li je bolje aplicirati za posao preko inteneta na email ili lično razgovarati sa vlasnikom ?

4. Koliko se isplati pokretanje sopstvenog biznisa i da li nas zaista država stimuliše kada se otvara firma ?

Hvala

Marko, Vranje