Dobrodošli na forum "Moje iskustvo". Registrujte nalog i učestvujte u diskusijama.
+3 glasa/ova
26,635 pregleda

Poštovani, u potrazi sam za sledećim odgovorom: Da li je moguće i kako zasaditi i sačuvati određeno začinsko bilje u saksiji ? Zapravo, nemam baštu i voleo bih da u stanu gajim začinsko bilje kao što su recimo bosiljak, nana ... itd. Nadam se da bi kvalitet začina bio dobar jer imam veliku terasu, sobe su provetrene, ima dovoljno svetla.

Da li izvodljivo i ispravno da se  u saksijama poseje peršun ? Šta mi savetujete ?

 

postavljeno Nov 2, 2013 u Začinsko bilje od Baštovan (370 poena) | 26,635 pregleda
   

Vaš odgovor

Odgovorite na ovo pitanje, pitajte, postavite svoje iskustvo, ili dajte vaš savet.
Your name to display (optional):
Privatnost: Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za slanje ovih notifikacija.
Anti-spam verifikacija:
Da bi ovu verifikaciju u buduće izbegli, molimo vas da se ulogujete ili registrujete.

1 odgovor

0 glasa/ova
Najbolji odgovor

 

To je odlična ideja !

Možete tako imati uvek sveže začinsko bilje nadohvat ruke. Pojedine diskusije da je za gajenje začinskih biljaka potrebno stvoriti idealne uslove nisu opravdane. Začinsko bilje odlično uspeva i veoma se lako gaji i na siromašnom, suvom zemljištu. Uzgred, pored lekovitog svojstva, prijatnog mirisa u jelima, začinsko bilje deluje odlično i protiv insekata (komaraca, buva ...itd). Potrebno je veoma malo prostora za njegovo uzgajanje a početak sadnje ili sejanja je s početkom proleća, u martu mesecu.

Začinsko bilje u saksiji

Mnoge vrste začinskog bilja mogu da rastu i u posudama ili većim saksijama. Za određene vrste je ipak poželjno imati baštu. Međutim, biljke koje uspevaju na ograničenom prostoru su: Bosiljak (kome treba velika saksija), krbuljica, sitni luk, mirođija, lavanda, matičnjak, alojzija, majoran, nana, peršun, rukola, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica i vresak.

Sve navedene biljke dobro uspevaju u saksijama i žardinjerama.

 

 

 

Peršun (Petroselinum sativum) sejati u martu i držati ga na sunčanoj strani. Peršun je odličan izvor vitamina A, B i C. Koristi se za supe i kao dodataka raznim jelima. Čaj od peršunovog lišća pospešuje izlučivanje mokraće (diuretik) i blago pročišćava creva (laksativ).

 

Bosiljak (Ocimum basilicum) ima raznih varijeteta. Trebalo bi ih posejati u aprilu ili maju. Ova biljka ne voli "promaju", ali obožava sunce. Bosiljak ima neobične varijetete i ima veom jak miris. Kao poluotporna jednogodišnja biljka, gaji se u umereno hladnim podnebljima. Većina ljudi zna samo za veliko, meko lišće "salatastog" bosiljka, ali pored njega postoji još mnogo varijeteta koje možete izabrati, poput "Tamnog opala" s ljubičastim listovima. Bosiljak se koristi u salatama, kao i u kuvanim jelima. Ako vam se ukaže prilika, probajte da posadite žbunasti bosiljak, koji ima gomilu sitnih listova, cimet bosiljak, anis bosiljak i limun bosiljak.Nezaobilazan je dodatak jelima s paradajzom. Poboljšava varenje hrane (digestiv) i odličan je antioksidant.

 

Žalfija (Salvia officinalis) seje se u martu, a najbolje uspeva na kamenitom tlu. Odgovara joj osunčano mesto i ne podnosi veliku vlagu oko korena. Žalfija se gaji sama u saksiji napunjenoj mešavinom šljunka i zemlje. S vremena na vreme zemlju bi trebalo da nađubrite, da bi bila žbunastija, a vrhove izdanaka redovno odsecajte. Žalfija se koristi za pripremanje odličnog čaja protiv gušobolje i obavezno se dodaje jelima s paradajzom. Cenjen je antiseptik, odlična je za dezinfekciju usta i grla, upale desni i za inhalacije protiv prehlada.

 

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) se seje u martu, a "pelceri" se sade u septembru i oktobru. Ruzmarin uspeva na svim vrstama zemlje, voli sunce i ne voli često zalivanje. Čaj od ruzmarina stimuliše lučenje žuči,  smiruje glavobolju i leči infekcije disajnih puteva. Koristi se kod pripremanja mesa od ribe, girosa ...itd.

 

Vlašac (Allium schoenoprasum) voli rastresitiju zemlju u koju se bar jednom mesečno dodaje đubrivo. Posejte ga krajem marta, ali s obzirom na to da brzo i bujno raste neophodno je da ga svakih dvadesetak dana potkraćujete. Saksiju stavite na osunčano ili polusenovito mesto. Vlašac, inače, ima osobine kao i luk. Salatama, supama i jelima od mesa dodaje se pre kraja kuvanja, jer lako gubi lekovitost kao i gvožđe i vitamine A i C.

 

Pitoma nana (Mentha piperita) se rasađuje u martu. Za uzgoj "traži" zemljište s mnogo vlage a uspeva na suncu ili u poluseni, što znači da je važno da je često zalivate. Nana se svake godine mora obavezno presaditi u drugu zemlju ili staru zemlju izmešanu i osveženu đubrivom. Sveži listovi se koriste za pripremanje čaja, ali i kao dodatak jelima koja se teško vare kao što su pasulj i kupus. Nana je proveren lek protiv tegoba sa varenjem, neguje usta i zube i osvežava dah.

 

Majčina dušica (Thymus serpyllum) odlično uspeva u suvoj zemlji bogatoj mineralima, a seje se s proleća. Zalivajte je umereno i ne preterujte jer može da istruli. Osim toga obavezno joj povremeno odsecajte vrhove. Majčina dušica deluje antibakterijski, umiruje, odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, a pomaže i u slučaju dijareje i želudačnih tegoba. Majčina dušica se koristi i za dezinfekciju bunarske vode. Takođe, čaj od majčine dušice je odličan lek protiv neprijatnog mirisa nogu.

 

Matičnjak (Melissa officinalis) se uzgaja kao i majčina dušica. Sprečava grčeve u organima za varenje, pomaže protiv menstrualnih tegoba, a čaj od matičnjaka dokazano umiruje živce i uspavljuje. Prema narodnom verovanju, platnena kesica s matičnjakom, stavljena pod jastuk garantuje lepe snove.

 

Origano (Origanum vulgare) se, takođe, uzgaja u istim uslovima kao matičnjak i pitoma nana. To znači da origano, nanu i matičnjak možete gajiti zajedno u jednoj većoj saksiji. Origano je nezaobilazan u jelima mediteranske kuhinje, dobar je izvor vitamina C i antioksidans. Ukoliko dodajete origano u jelo, on bukvalno zamenjuje biber i so.

 

Na kraju, izbor začinskog bilja je na vama. Planirajte da sejete ili sadite samo one vrste bilja koje ćete zaista koristiti u kuhinji i držite se pravila - sve umereno i bez preterivanja.

 

Ono što je najvažnije jeste da povremeno promenite kulturu začinskog bilja u saksijama. Nije neophodno da menjate zemlju već samo da zamenite mesta biljkama. To možete uraditi tek pošto biljke uđu u stadijum mirovanja. .

odgovoreno Nov 2, 2013 od iskustvo (10,400 poena)
Hvala na iscrpnom i veoma korisnom odgovoru ! Ono što sam ja lično probao je bosiljak sa ljubičastim listovima - ima fenomenalan miris, nije tužan kao klasičan bosiljak. :)
U saksiju takođe možete saditi i ljute sitne papričice, čeri paradajz, lavandu (španska je pripitomljena i otporna na temperaturne promene) ... itd. Znači, sve ono što ne buja i ne zauzima mnogo prostora od cveća, bilja i bilja za začin može u saksiju.
Začin u saksiji ? A što bi smo sadili začinsko bilje kad se sve može kupiti na pijaci i pri tom nije skupo ?  E, ovako razmišlja većina ljudi u stanovima, a skoro svi bi želeli da bar malo ukrase svoju terasu, balkon, lođu ili stan - zašto da ne ? Uz veoma malo truda, može se imati prelep i mirisan kutak - za uz jutarnju kaficu !
Kod mene origano u saksiji uspeva samo tako :). Uspela sam i sa sadnjom peršuna i nane ali žalfija ipak traži posebne uslove. Neće u svakoj saksiji i neće uspeti na preterano hladnoj terasi gde nema dovoljno sunca. Trenutno u jednoj zemljanoj saksiji sadim beli luk koji sam nabavila iz Pirota ... videćemo kako će uspeti. Pozdrav
Meni baš ne ide od ruke sadnja u saksijama. Nekako mi se sve osuši iako zalivam i ima dovoljno svetla u stanu. Ove iste biljke imam i u bašti vani i lepo napreduju. Mislim da je jako bitan položaj objekta / sobe i izvora svetla za biljke u saksiji. Začinsko bilje je uglavnom jednogodišnje i traži posebne uslove.
Ljute papričice - džinke (crvene, žute i crne)  posejte u saksiju sada, u decembru i imaćete ih cele godine. Ljute odlično uspevaju u saksiji i biće pravi ukras na vašoj terasi. Najbolje uspevaju ljute ako semenke uzmete iz suvih papričica sa pijace :)
dali neko zna odakle bih mogao da kupim seme od vecine ovih zacinskih biljaka ? iz srbije sam
Zemunska pijaca ima dobar izbor začinskog bilja. Ljudi uglavnom donose biljke iz unutrašnjosti Srbije, iz rasadnka pa eto, ako vam nešto znači ... Poslednji put sam kupila špansku lavandu, žalfiju i mičigen nanu na toj pijaci.
Dobra prodaja začinskog bilja jeste na pijaci u Zemunu. Međutim, nema baš uvek sve. Donose se male količine, po 20-ak izdanaka od svake vrste, neretko i tek po 1. Ja uspem nedeljom da kupim šta mi treba, a začinsko bilje se prodaje kada uđete na glavni ulaz u pijacu Zemun, pa desno do kraja ...tu su par tezgi.
Kada se seje lavanda i da li se ovaj začin može držati u saksiji ? Kupila sam u Pragu seme lavande pa bih probala ...

Dobro došli na forum-blog-portal" Iskustvo". Iskustvo znači stečeno znanje, veštine i sposobnosti čoveka kroz razne primene teorije ili prakse. Wikipedia takođe opisuje iskustvo na sličan način na Iskustvo Wiki. Ovaj forum predstavlja nova i stara, pozitivna i negativna iskustva. Tu su korisni saveti, vesti, komentari i ideje, najbolji recepti, oglasi, razmena linkova, odgovori na sva pitanja. Razmena linkova se obavlja ubacivanjem vašeg relevantnog linka u tekst na sajtu, pa nam zato pošaljite vaš sajt za razmenu linkova. Hvala.

Slična pitanja

161 pitanja
244 odgovora
594 komentara
164 korisnika