Blago vama kad možete na zimovanje ! Besparica sestro mila, nema se za osnovno, krpimo kraj s krajem i opet smo šuplji ko mozgovi novokomponovanih menadžera.
Ipak i malo optimizma dok propadamo je da ugrabimo od života nešto lepo i pobegnemo od stvarnosti, svakodnevnice - na neku tuuđu planinčinu gde ništa nema, ama baš ničega što me podseća na srbiju i ove ljude koji me šumoglavo udaraju u rame kada žurim kroz beogradski bulevar prepun izgubljenih duša - lakovernika i skeptika što gledaju u cene zimskih čizmi sa nevericom. Sve dok nosimo mamine/babine/tatine/dedine čizme i izlizane cipele nećemo na zimovanje nigde dalje od svog smederevca koji nas nikada nije izneverio- barem je pogača uvek dobra, krompir miriše da si komšije pojedu jajca, a pasulj, pasulj u grnetu mami uzdahe bajkera koji naše selo posećuju jednom godišnje - na Suvoj planini ! Uvek se lepo družimo i razmenjujemo razna iskustva, te me nateraše da i ja kupim jedan opasno dobar motor - čoper, pa da se švrćkam po mojim brdima i dolinama gde sam rođen bez moje naročite volje - ali biće bolje ! (highfive)
Suva paprika na stolu ipak ima svoje čari, lepše, zdravije, barem ne iste one koje nose novogodišnji pokloni na poluokićenoj jelki koje je na potkrovlju već možda pojeo neki matori izgladneli pacov.
